Sećanje na Miodraga Milovanovića Luna i Branka Ćopića na Dan škole u Karanu

U Osnovnoj školi „Miodrag Milovanović Lune” u Karanu u ponedeljak, 27. aprila svečano je obeležen Dan škole pa je za tu priliku otvorena izložba i upriličena priredba učenika škole posvećena liku i delu Branka Ćopića pod nazivom „Sećanje na dečaka koji je dodirnuo Mesec”.

Kako je istakla direktorka škole Vera Simić spajanje proslave uz pomen na Branka Ćopića i njegovo delo učinjen je iz razloga obeležavanja stogodišnjice rođenja našeg istaknutog književnika, a da se pri tome pomene i Miodrag Milovanović Lune, narodni heroj Drugog svetskog rata koji je potekao iz Lužničke doline i vođen istim idealima kao i Branko Ćopić svoj život istima i posvetio i podredio. Osim toga, Miodrag Milovanović Lune, kako je istakla gospođa Simić u svom pozdravnom obraćanju, ostavio je iza sebe književni rad u vidu nedovršenog dnevnika koga su vrsni književnici ocenili kao vrednu literaturu i u sadržajnom i u formalno književnom pogledu.

Na početku priredbe nastavnica srpskog jezika Vesna Vujić Ršumović govorila je o liku i delu Branka Ćopića ističući da je „ono najviše što jedan književnik ostavlja za sobom njegov život u nama samima” a da je Ćopić, „kao i svaki pisac i čovek živeo sa svojim strahovima, zabludama, prosvetljenjima...Podizao se i padao, blistajući i gubeći sjaj. Svoj život nije mistifikovao, bio je blizak čovek iz naroda i kao takav šalio se i kad je bilo najteže. Možemo reći da se humorom i branio od života, ali da ga je i slavio na takav način. Jedan savremeni pisac je rekao da sam čin pisanja ne boli ali da je strašno sve pre i posle toga.”

Jedan od autora programa koji je uključio i bogatu i detaljnu izložbu, školski bibliotekar Slađana Marković izjavila je da je ceo kolektiv bio motivisan i posvećen ovom događaju budući da je Ćopić „pisac koji je obeležio naše detinjstvo, naše odrastanje a i te kako zaslužuje da bude deo detinjstva naše dece, ali i svih budućih naraštaja” i dodala:

—Ćopić je kao pisac nepravedno gurnut u zapećak i njegovo delo je nešto što ne zaslužuje da ga nove generacije ne upoznaju. Onoliko koliko smo mi i generacije posle nas bili pod uticajem lepote i bogatstva koje nam je Ćopićevo delo podarilo u našem oblikovanju kao ličnosti, smatramo da i današnje generacije treba da dožive istu tu lepotu i dotaknu barem deo te književne i životne mudrosti i raskoši, topline emocija, pre svega ljubavi i bliskosti kojom smo mi kroz njegove likove bili obasjani. Izložbu smo nazvali „Sećanje na dečaka koji je dodirnuo Mesec” baš zbog te prozračne lepote kojom Ćopić i kao čovek i kao književnik odiše kroz svako njegovo delo, tog toplog sjaja koji nam je nadohvat ali istovremeno i daleko i koji bi trebao biti težnja svakog misaonog bića prožetog ljubavlju. Ono što je rekao Muharem Bazdulj u meni je ostavilo velikog traga: Jedino Ćopić nije imao svog Ćopića...i tek kroz tu rečenicu možemo shvatiti svu njegovu usamljenost ali i snagu kojom je iz sebe izvlačio svu toplinu življenja kojom nas je obasipao. Kad ljudima u zrelom dobu pomenete Branka Ćopića obično je prva asocijacija humor. Humor, da, ali taj njegov humor je znao biti i ljut i kako je sam rekao:„ Humor može biti ljut, ali na ljutu ranu–ljuti lijek”.

Mnoštvo fotografija, izvoda iz biografije, citata i dela u drugim umetnostima osim književnosti koja su nastala inspirisana Ćopićevim delima obuhvaćena ovom izložbom nastala su u saradnji sa Narodnom bibliotekom Užice.

Na proslavi Dana škole pored nastavnika i osoblja, učenika osnovnih škola Miodrag Milovanović Lune iz Lužničke doline ( Trnava, Karan, Ribaševina i Lunovo Selo) prisustvao je i brat Miodraga Milovanovića Luneta–Mirko Milovanović kao i gosti iz Gradske uprave: Vidoje Drndarević, zamenik gradonačelnika Užica i Jelena Vasović, član Gradskog veća zadužena za obrazovanje, kulturu i sport kao i direktori osnovnih škola: „Dušan Jerković”, „Slobodan Sekulić” i „Kralja Petra Drugog”.

Odbornica Skupštine grada zadužena za kulturu i sport, Jelena Vasović je izjavila:

—Potekla sam iz osnovne škole „Miodrag Milovanović Lune„ iz Lunovog Sela tako da, kao i svi, sve generacije pre i sada, sve škole pod ovim imenom u Lužničkoj dolini smatram svojom prvom, osnovnom školom i jako sam ponosna na tradiciju dugu oko 160 godina koja stoji iza ove škole. To je svakako i dokaz koliko je obrazovanje u ovim krajevima bilo uvek bitno. Lepo je vratiti se u školu u kojoj ste prvi put naučili slova, dobili prvi domaći zadatak, počeli da se učite ne samo pismenosti nego i obavezama i odgovornosti. Treba se vraćati. Sećanja su jako bitna stvar u životu svakog čoveka i svako podsećanje na naše početke treba da nas potvrdi u mišljenju da li smo uspeli u svojim namerama i ciljevima u životu. Tradicija je jako bitna, posebno sada kada su nas okupirale neke druge stvari, moderno vreme i njegove tekovine i svako podsećanje na naše i lične i zajedničke korene jeste vraćanje procesu učenja.

U programu su učestvovali učenici osnovih škola Miodrag Milovanović Lune a za muzičku pratnju bio je zadužen nastavnik Dragan Perišić.