Istorijski arhiv Užice: Otvorena izložba „Arhivskih dokumenata Mlada Bosna i Sarajevski atentat”

U Istorijskom arhivu Užice danas je u sklopu obeležavanja godišnjice ove ustanove otvorena izložba „Arhivskih dokumenata Mlada Bosna i Sarajevski atentat koju je priredio Arhiv Republike Srpske.

Ovo je četvrta u nizu izložbi koja se u okviru zajedničke saradnje užičkog Arhiva i Arhiva Republike Srpske predstavlja u Užicu. A upravo je taj vid međuopštinske i međuregionalne saradnje u očuvanju i prezentaciji kulturnog nasleđa jedna od stvari na koju Istorijski arhiv Užica stavlja akcenat.

—Arhiv danas proslavlja 67 godina postojanja i rada i ovo je prilika da se osvrnemo i zahvalimo svima koji su učestvovali u radu, napretku i razvijanju Arhiva u prethodnom periodu. Psoebno bih istakla značajnu ulogu lokalne uprave, Ministarstva kulture Republike Srbije koji su prepoznavali ideje i napore zaposlenih u Arhivu i podržavali programske aktivnosti—rekla je Zorica Džaković iz Istorijskog arhiva Užice.

Autor izložbe je Bojan Stojnić iz Arhiva Republike Srpske, a izložba je podeljena na pet uzajamno povezanih, tematsko hronoloških celina. Prvo poglavlje nosi naziv Mlada Bosna, zatim zaverenici i izvršioci Sarajevskog atentata, treće je Sarajevski atentat, četvrto Julska kriza 1914. koja je nastupila u odnosima između velikih sila i peto poglavlje je Stradanje Srba u BiH na dan atentata, neposredno posle atentata, ali i tokom Prvog svetskog rata.

Izložba „Arhivskih dokumenata Mlada Bosna i Sarajevski atentat” je rađena povodom obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata i nakon Banjaluke i Beograda, i Užičani imaju priliku da je vide.

—Za potrebe ove izložbe koristili smo arhivsku građu Arhiva Republike srpske, Arhiva Bosne i Hercegovine, Istorijskog Arhiva Sarajeva i brojnih biblioteka i drugih arhivskih ustanova van Bosne i Hercegovine. Atentat revolucionarne Mlade Bosne na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda predstavlja događaj koji već više od sto godina zaokuplja interesovanje kako naučne i stručne, kulturne javnosti, ali i običnih građana. Iako je u kompleksu događaja oko Prvog svetskog rata, atentat Mlade Bosne ima sporednu ulogu, ali je on ipak bio povod Velikom ratu u kojem su nestala četiri velika carstva: Rusko, Austroguarsko, Nemačko i neposredno posle Prvog svetskog rata i Osmansko carstvo. Ovaj čin atentata bio je povod, a nikako razlog ratu. Rata bi bilo iz bez atentata, jer velike evrospke države spremale su se za rat puno ranije—rekao je Bojan Stojnić, autor izložbe.

Muharemu Bazdulju, novinaru i književniku pripala je čast da otvori izložbu u Užicu. On je ovom prilikom podsetio da ako bi hteli da imamo najbolju literarnu sliku ovog sveta, naročito prvog segmenta ove izložbe, onda je najbolje da uzmemo zadnjih 80 stranica „Na Drini ćuprija”. On je rekao da je generacija o kojoj Andrić piše, Toma Galus, Fehim Barjaktarević, Janko Stihović i drugi, kao neki foto roboti Mladobosanaca i ljudi koji su sproveli atentat.

—Tu ima jedan jako dirljiva ljubavna priča, taj Janko Stihović koji je neka vrsta pesnika, aktiviste i revolucionara iz Evrope sa fakulteta, dolazi jedno leto u Višegrad na raspust i tamo se lokalna učiteljica Zorka zaljubljuje u njega, a ta Zorka je zaručena za lokalnog radnika pilane Nikolu Glasnića i sada ona ugrožava tu svoju projektovanu budućnost, da bi bila sa Stihovićem, ali kad on ode, ona se nesretnica pomiri sa Nikolom. A Nikola kojeg ništa više ne privlači u Višegradu zbog Austrougarske i mašta da se njih dvoje presele u Ameriku. Oni su poslali papire agenciji u Zagrebu, ali se onda dešava atentat i Nikola odluči da pređe u Užice i pridruži se srpskoj vojsci. Ona plače i pita ga šta će biti sa našom Amerikom, a on joj kaže da će oni kad sve ovo prođe, ako ostanu živi praviti našu Ameriku. Ono što je meni u priči o Mladoj Bosni i sarajevskom atentatu uvek intimno bilo najbliže to nije ideja o tome da smo mi ušli i upisali se u neku svetsku istoriju, nego je to ta ideja emancipacije da mladi ljudi odavde svoje snove i svoju budućnost ne moraju da prave u nekim Amerikama, nego da mi ovde pravimo Ameriku—rekao je Bazdulj i dodao:

—Kad su Grabež, Princip i Čabrinović iz Beograda išli za Sarajevo pa su kod Šapca prešli Drinu, oni su u Šapcu prenoćili u hotelu koji se zvao Amerika. Ima nešto u tome kad u Šapcu 1914. godine neki ugostitelj svoj hotel nazove Amerika. To je taj san koji je ta generacija ostvarila bukvalno kao kod Njegoša „Za potomstvo koje je kasnije došlo”. I nažalost taj san se raspao, ali bar dok je sanjan bio je lep. U mom zavičaju je postojala fabrika koja se zvala Princip, u detinjstvu sam mislio da se ona zove po Gavrilu, ali ona se zvala Slobodan Princip koji je bio Gavrilov brat od strica koji je pogunuo u partizanima. I mislim da postoji jedna vrlo važna stvar koju mi je naročito milo da kažem u Užicu, sa istom željom da mi imamo svoju Ameriku je pucao jedan Princip i borio se drugi Princip i oni koji su pravili Užičku republiku i koji su poginuli na Kadinjači su ginuli zbog te iste ideje. Ono što ja želim da kažem je da dok gledamo slike na izložbi i čitamo te dokumente da se makar malo toga setimo.

Izložba će biti otvorena narednih mesec dana.