Srpski umetnici na ovogodišnjem „Salon Réalités Nouvelles” u Parizu

Ivan Jurašin

Salon „Réalités Nouvelles” u Parizu koji se ove godine održava 68. put od 16. do 26. oktobra u jednom svom delu biće obeležen i prisustvom srpskih umetnika. Najpoznatiji pariski salon posvećen apsktraktnoj umetnosti i po tom obeležju jedinstven u Evropi održava se u Park Floralu, a od srpskih umetnika biće zastupljeni: dr Milija Belić, Ivan Jurašin, Radovan Kragulj i Jarmila Vešović, a poseban omaž biće odat nedavno preminulim srpskih umetnicima : skulptoru Momčilu Momi Milovanović i fotografu Mirku Lovriću. Ono što je značajno za srpsku savremenu umetnost jeste da je u najužoj selekciji od pet videa uvršten multimedijalni umetnik svetskog glasa dr Milija Belić koji će pored skulpture biti zastupljen i sa tri kompjuterske animacije.

Salon ove godine okuplja oko 400 umetnika iz celog sveta iz domena crteža, grafike, slikarstva, vajarstva, fotografije i video radova, a održava se pod visokim pokroviteljstvom francuskog Ministarstva kulture.

Mirko lovrić

Salon „Réalités Nouvelles” (Nove realnosti), osnovan je davne 1946. godine i od svog početka je orijentisan na apstraktnu umetnost. Želeći da nastavi tradiciju i promoviše ideje umetnika kao što su Delone, Dezburg, Egeling, Lisicki, Kandinski, Maljevič i Mondrijan ovaj salon traje do danas, a pored njujoroškog, ne samo što pravi presek stanja apstraktne umetnosti u svetu nego, i kako je njegova dugogodišnja istorija pokazala, značajno utiče na formiranje novih puteva apstarkcije.

Preteča solona bila je grupa „Réalités Nouvelles” ( Apolinerov izraz) osnovana sa ciljem da promoviše umetnost potpuno oslobođenu direktne vizije prirode– apstraktnu umetnost. Nastavljajući angažman dve prethodne grupe „Krug i kvadrat” iz 1930. i „Apstrakcija –kreacija” koja je delovala izumeđu 1931. i 1936. g. grupa je prvu značajnu izložbu imala tokom juna i jula 1939. u čuvenoj pariskoj galeriji Šarpantije. Grupu „Réalités Nouvelles” činili su , izmešu ostalih : Arp, Delaune, Dezburg, Dišan, Dišan–Vijon, Kandinski, Kupka, Leže, El Lisicki, Maljevič, Manjeli, Monkdrijan, Pevsner, Pikabija, Šviters, Vantongerlo, Vijon..Posle drugog svetskog rata grupa se konstituisala u asocijaciju koja se sve do danas održava jednom godišnje u vidu salona. Od polovine pedesetih godina na salonu počinju da izlažu i umetnici iz Srbije: Petar Omčikus, Bata Mihailović, Kosa Boškan, Ljubinka Jovanović, Radivoje Knežević Knez, Momčilo Moma Milovanović ..

dr Milija Belić

Od preokreta u sprskom likovnom izrazu koji je, kao i sve umetnosti uvek bio vezan za aktuelne političke i društvene tendencije, započet Lubardinom izložbom 1951. i pojavom grupe „Jedanaestorica” kada se radikalno raskida sa klasičnim pristupom umetnosti, srpski umetnici jednim svojim delom kreću putevima apstrakcije. Ta novija aktuelna generacija srpskih umetnika koja je bez straha, kompleksa i predrasuda prihvatila apstrakciju kao univerzalni likovni jezik, od tada je gotovo uvek značajan deo pariskog Salona.

Prošle, 2013. godine, na salonu „Réalités Nouvelles”, Srbija je bila počasni gost, a ove godine sama imena svetski priznatih umetnika iz Srbije koji izlažu na salonu a koji su u svojoj matici nekako (?) zapostavljeni u javnosti dokazuje da naši umetnici svojim kvalitetom i te kako utiču na svetsku umetničku scenu.

M. Nikolić